Cerkljino Kup
iliti kak je propala plJuga
Dok sam prošli tjedan lookal slicke z Praporčana di ekipa zgleda mučeče po ravnom rimembal sam se jedne takve slicke. Rimembanju je i pripomogel poziv od Cerkljana na trku na istom terenu gdaj je i naš zutrašnji Bjelovar. Prije sto let trebalo se održati zadnje Prvenstvo plJuge. Mjesto radnje Ski centar ponad Cerkna. Vrijeme radnje prvi vikenad u rujnu '91. Prvenstva bilo ni, država se raspala ali zato jebilo prvoga Cerkno kupa. Ve subotu klasika a nedelju štafetlina. V serijorima nas jebilo fajn dobrih iz onoga doba Bob, Bojan, Gjuro, Grega, Herwig, a od mladih nada i Dani i Špek takodjer. Nismo se tada zvali bElita ijako smo u Čehiji par tjedana ranije bežali sedmicu po km (na 15). Opaki Cerkljani su jemali smisla za humor i nazvali kartu na skijalištu Dolina. Staza nam jebila 10260 sa 910 uspona. 'em ti takvu Dolinu. Napravil sam skoro 13 sa 850 uspona. Sitnica. Kaj bi tek morali bežat da smo bili bElita. Čak smo i prolaze jemali. Na toj se trki Gjuro definitvno povratil nakon godine (1990) netreniranja (v JNA sam jebil a Deda se vučil, mr) a država se usput raspala. Valjda ne bu opet. Nedelja nam jebila štafetna. Staza oko 4 i sitno. Štafete državne po 3 člana (bitno ravnija staza) i sastavljaj ekipu svak sa svakim. Sam da jema buntovnicu. Pored Gjure i mene jebila hrpa naših tkoji su mogli ić' cenera/km i još neiskusni Špek (od 17 let) tkoji je mogel bežat osmicu, cenera ko ostali ali i 12. Mi zeli Špeka a Grega i Bob išli na ziher sa Dušanom. Dobili nas sitno. Grega me odral za sitno. I tu je utrčavanje di ja krepavam a Gjuro i Špek idu lagano. A od zadnje 140 dužine i 25 uspona.
