22/12/2014
Pridružujem
se Matiji u zimskim treninzima pa bumo imali u nedelju vjutro malo Božićno
druženje. Teren novi nekorišteni, orijentacija je sljepa, karta nenapravljita
a kontrole
postavite. Vrijeme je cener, kao i startnina, prijave su OO a mjesto je
isto kao i prethodna tri kralja. MC&HNY.
20/11/2014
Ima
skoro dva tjedna od dobre trke u Lentiju.
Zakaj ta trka ni jebila PeHa? Bilo nas je k'o da je domaći teren. A i nekak
jebilo bliže od slovenskih
terena. Možda ubuduće krenemo sa PeHa i na tu stranu. Kad već imamo
gomilu (za PeHa i Kup) niškokoristi državotvornih klubova. Trebali
smo imati ganjanje u 35. Onda je krenulo sa otkazima. Na kraju smo
se Špek i ja prebacili u 40 i imali ludu habsburšku ganjaonu iz devedesetih.
Bob, Bojan, Dušan, Herwig, ... Dobra runda. Teren lagano ravan, brz, sa
ponekim detaljima. Staza je mogla biti i malo više tehnička. Svejedno smo
griješili. Neki više, neki manje. Subota je bila longirana.
Krenul sam brže nego inače. I sve jebilo dobro dok se nisam rastepel na
putu do šeste
(vidi x). Na nekaj sam se popiknul, zveknul rebrima u panj i potrgal kompas.
Danak ganjanju. S obzirom da sam vozil na maksimumu bilo je pitanje kad
bum izletil. Ne pripremljen sikički, na trku bez kompasa po ravnom, na
13. sam otišel malo krivo, pa malo više i ode 3ipol minic. Zanimljiva jebila
petnajsta. Špek je prošel ravno a ja okolo i imamo isto vreme dok je Matej
(ravno) minutu bolji. U nedelju na middliranju sam
dal petama vjetra. Već me dugo neko (Špek) nije natjeral da se tak ganjam
i grizem. Na prvu malo okolo i usput pregled cijele staze. Druga me iznenadila
a dalje deri miško. Na osmoj mi je pomoglo kaj se Bob vraćal na nju. Dvanajsta
mi se činila daleko. Nikak doći do nje. Nisam izdržal sa konjcemtracijom
do kraja i izletil sam na petnajstoj. Na zadnjoj mi je Lovrec tak digel
tlak da sam imal najbrže utrčavanje.
Što nikad nemam. Jednostana trka za
kraj godine sa mnogo dobrom ganjaonom. Naravno, za tak nekaj je potrebna
i dobra ekipa.
19/10/2014
Finila
sezona u Hrvata.
U dva krasna vikenda riješili smo Kupove.
Neki uspješno a neki uspješnije. Personalno, baš i nisam bil na visini
zadatka.
Oba puta. U Međimurju,
midl startal
sam prvi, daleko prije svih. A sam sam to tražil. Trku sam
čak i solidno odbežal.
Dapače bolje nego ostale ove godine. Svejedno nisam niti u jednom trenutku
bil u poziciji za
zmagu. Zato je Lino mogel komotno zmagati. Ali, kak je rekel Špek,
bil mu je preveliki pritisak nakon mog zadnjeg posta i nije izdržal.
Tu je usput i naš vetrinarski Kup riješen. Da se vratim. Malo krivi
rutčojs na prvu
(pa i drugu) i nemogućnost prepoznavanja na glavnoj uvali pred trećom.
Dalje, više manje u revijalnom tonu do 11.
Neshvatljiva odluka o promjeni rutčojsa te umjesto ravno pa malo oko
zelenog ja se vratim nazad pa
po putu na 10 m do ktice. Glupa ideja jebila: ma budem već došel do
KTice. Kao dosadašnja 3 rastera su jebila prohodna. I tako sam vidio
Rim ali sam do pape moral u rikverac i naokolo. Glupa ideja do boli.
Tu mi je usput i opala želja za nekim imalo pametnijim ganjanjem. Blento.
Danas slično. Opet
nisam bil pravi. Misli po svukud. Konjcentracija u banani i brzanje
namjesto čitanja karte. Cijelo vrijeme sam imal
problema sa visinama i čitanjem krčevina. Odmah na prvu zujanje. Svi
smo imali isti problem, kontrola je bila unazad i niže. Meni se to
ljepo vidlo po odlasku na drugu. Koju sam sišel malo prerano sa puta
i onda pentral panjeve. Treća mi jebila niže od očekivanog a krčevina
na putu do pete jednostavno ne postoji. Ljepa bijela šuma. Ni k od
krčevine. Do 6. krumpiranje prek olujene šume i zujanje uzbrdo. I onda
mrak kontrola. Po izohipsi do grebena pa koso dole u uvalu za dve izohipse
i traži KTicu. Nje nema dole već je gore dobre dvije kauntersice. I
tak gomila nas. Osma postavljena na krčevini na nosu a ne sa strane
dole na panju (vidi točkicu). Iznad desete ima 4-5 glavica koje nisu
na karti. Oblik kamenja i stijena na 11-12 nisam kužil. Opet velim,
nisam bil pravi pa su moji problemi moguće isključivo moje greške.
Iskustvo sa Barryjevih karata
kaže nešto drugo. Inače, u taj čas sam složil 7 km stazu za long (PH
'15).
U svako
slučaju
svaka
čast
reambulatoru.
Ići se prihvatiti takvog posla. Veselo.
A
bio bi
red i da vihoraši korektno stave podatke na kartu tko, kada, gdje i
zašto.
A sad snijeg i glazba.
09/10/2014
U
nedelju se hvataju zadnji (i predzadnji) vlakovi za kupske medaljone.
Kod (kojih fakin') senijora je zanimljivo. Onih jedan i pol elitaša
kaj imamo ne buju prisutni. Ostalo je vetrinarima i pokojem balavcu
da se poglođu za medalje. Matija se čini kao zmagovalec ali ako Damir
ulovi 2 stotke (do sada 1 u 22 sezone, ak se ne varam) za redom naša
najmršavija ljenčina bi mogla odlepršati. Edi nemre zmagati ali sa
dvije dobre stotke može do srebra. Sa druge strane i pad na šesticu
je moguć. Za Mateja, Iskru i Marija vredi isto ali s tim da zadnja
dvojica ne pokazuju ni trunku da su za tak nekaj spremni. Bilo bu imteresting.
Druga najjača (ili prva?) kategorija ima mrtvu trku bLinkera i Špeka.
Obzirom na podjednakost forme prednost dajem Špeku. Iz jednostavnog
razloga kaj se Lino još rimemba kaj mu je Špek nekad radil. Bu'mu to
v glavi. Buraz i ja ganjamo broncu iz pozadine. Nije da nebum(o) pokušali
i koju stotku ubrati. Kod cura je Vinka svoje odradila a još bi se
Pirja mogla pomeknuti prema gore. Ide joj zadnje vrijeme. Zato Pija
nemre nikam, 100/100. Zanimljivo je vidjeti kakvu razliku stvara Ana
Tišljar u Ž14 kad je Gjuro dopelja
na trku. Ili recimo kod naših omladinki u Ž45 di se vječna teta Ema
bori sa nadolazećom Majom. U svakom slučaju ima imteresamtnih kategorija
ali i puno onih di je dovoljno samo nastupiti (registriran).
Zanimljivo je i kak dečki Z'bregov reklamiraju
novu kartu sa isječcima sa stare (bilten 2, strana 6). Sva četiri isječka
iz biltena se najdeju na lanjskoj karti.
30/092014
Prošla tri najvažnija državna. A i Rujan također. Slabi nam jebil taj deveti
mjesec sa gomilom kiše i grožđem na 30-50% od uobičajenog. Grdo bu
ove zime na zagorskim i pleševičkim bregima.
Prvo klasika. Svaka čast Lini na trudu. Potrudil se da nađe trku, organizatora
i poznati teren. Karta i teren već su bili korišteni. Onda se mogla
napraviti trka i kod nas na nekom već korištenom terenu. Ovak to zgleda
kao navlačenje vode na svoj mlin. Nisam bil. Preveč posla. Rezultate znate a možda nas dogodine počaste sa državnim neki naši veli rodoljubi.
Srednje su jebile druge na redu. Onaj koji nikad nije radil kartu ne
zna koja je to slatka neuroza dok uzimaš friško otisnutu kartu ispod
preše (ili DHL paketa).
Feel good. Bile sam hebeno neurozan u svezi a glede karte. Prava reambulacija
nakon dost let i državno. Ispalo je da je karta v redu, staze neloše. Kiša je
bila kak se šika. Suprotno prognozi počela je ljevati pol vure prije starta.
Nije
bilo
dosta
kaj
sam tjedan prije trke moral mijenjati većinu staza zbog kišurine. Centralni potok
jebil, mjestimično, dubine prek dva metra još u ponedeljak, 5 dana prije trke.
Veselo. Zmagovalci uglavnom
očekivani a sunce nas je ugrijalo za sakupljanje KTica.
Treća štafeta. Zamjerka kao i za Long. Nekima poznato,
većini ne, voda, mlin, itd. Konačno i ja da je otrčim.
Prvi put nakon 9 godina. Nadal sam se konačno ove jahre nastupu. Prilično
sam potonul kad sam krajem kolovoza shvatil da niš od Pere.
Lako kaj je sumo kategorija ali sad ga već i u poreznoj tretiraju kao nekretninu.
Na kraju je
stvar spasil Pero.
A Ćumina i ja smo već mislil prejti u vetrinare. Došel je i taj dan. Sunce,
spor teren, dobra karta i najstarija ekipa na terenu. Prosjek nam jebil sitnih
48 kuki. Osim Japetića ostali nisu odisali nekom snagom. Nadal sam se da
bi nekaj mogli napraviti. Ni' išlo. Na Peri se vidlo da ni' bežal od 2011.
Još mu je i drvo palo na glavu. Da je išel kao Darkić možda smo nekaj i mogli.
Kak se ono veli Kraljevstvo za (još jednog) Darkića. Slaba mi je utjeha najbolje
vreme u zadnjoj (2-3 minute
grešaka) i treće ukupno od naših. Volim fajt i
trudim se uvijek ganjati do
kraja (a da Pero beži
kak slika, zgledam kao da sam dobar). Bez obzira na realne šanse. Nikad ne
znate kaj
se
događa
u šumi,
di je lopta okrugla. Od dvije ženske štafete bolja
jebila iskusnija Japetička. Kod nas naravno Matija, Lino i Edi. Šesta za
redom. Slijedeće godine ide sedma. Još
bu prošlo vremena dok dovoljan broj klinaca odraste da ih skinu.
Moram pofaliti kuma Žaca. Dok smo mi kisnuli
na midlu on je po jednakoj kišurini ispenjal Dinaru. Catch je u tome kaj je Žac
slijep.
26/08/2014
Završilo proljeće, počela jesen. Onaj dio godine koji zovemo ljeto je prošel
tak tak. Većinom u crtanju karte za srednje prvenstvo. Utrošil gomilu
vremena za malu kartu. Kiša me rasturila. Tjedan dana kad sam uzel
godišnji je stalno ljevalo. Divno. Preko nekoliko puta me okupalo.
Na kraju su mi se i gojzerice raspale od te silne vode/vlage. Sva moguća
popodneva nakon posla i još nešto punih dana se potrošilo. Sporiji
sam bil nego
nekad
na
petnajsticama a i desetke danas traže više detalja. Usput sam i krenuo
od dijela na kojem sam morao potpuno nove izohipse napraviti. To je
naravno dodatno usporilo priču. Opet sam se igral sa opremom. GPS me
iznenadio u šumi. Većim dijelom sam se mogao osloniti na njega. U visokoj
bukovoj šumi, pod breg ili u širokoj dolini. Jednio ga je malo mučil
gustiš. U kombinaciji sa laserskim daljinomjerom pun pogodak. Gušti,
spori gušti. Sad još samo da sam i nacrtal kak spada ono kaj sam videl
i 'zmjeril.
Dio ljeta sam potrošil i na bežanje. Obavezni program kod punice 10
dana i 7 treninga, susret sa krmačom i njeznih 5, 6 malih prasića (ma
bili su ogromni po 100 kila). Neobavezni program je počel ovak nekak:
petak vlakom na posao u ZG, subota busom do Splita, nedelja autom za
Dubranec,
ponedeljak avionom u Kopenhagen, utorak brodom u Malmo. Sunčani tjedan
u gradu male sirene. Usput smo Greta i
ja ubrali i nastup na 50om O-Ringenu. Došli smo zadnji dan
u petak
malo iza podneva gore na plato ciljnog prostora. Odradili prijave,
otrčali dječju
trku i taman sam stigao (13.20) na start pred
zatvaranjem (do 13.30). Teren i staza (open
8) nikad lakši ali sam
ja ipak uspio dva bureka (oni mali zavijutki sa špinatom, sirom ili mesom, na 1. i 5.) skupiti.
Ljepo jebilo vidjeti 20iljada ljudi na cilju i štogod poznatih. Najbolja
fora je
da su nas
zaustavili
na
odlasku
sa parkinga u 4 popodne (proglašenje u 2 gotovo) te naplatili isti
150 SEKa. A bili smo u zadnjih 10 auta. Organizacija. Ljepi izlet.
Počinje jesen i državna prvenstva. Je'n, dva, tri, četiri, oprosti
tata.
18/07/2014
Koliko
god se pripremaš, očekuješ je, misliš da možeš ali ipak te smrt svaki
put ... Danas nas je napustila naša Ana.
Nadam se da je otišla na neko bolje mjesto.
30/06/2014
Interesantan
vikend u Italiji.
Za početak nisam vozio već sam bio vožen, by Lino. Ekipa mala i skrhana,
EYOC, svadbe i faksevi u ispričnicama.
Obzirom na Linu i Damira nisam imal obaveze osim štafete. Teren tehnički
savršen a karta dobra. Prekokrasno. Petak nisam mislio bežati ali sam
se ipak odlučio napraviti model ivent za
štafetu. Startao u oupenu sa fakin' pljuskom. Ali, ono, planinskim
pljuskom. Za štafetu sam ujutro
bil spreman i polako sve neurozniji. Uzeli smo taktiku od najslabijeg
(Matija) pa srednji (Lino) i najjači ja (po kilama) na kraju. Matija
ga je dobro zvozal, Lino je mogel bolje a onda sam otišel u šumu.
Od starta sam. Lagani flaks na
treću, kilavo četvrtu. Dalje oprezno. Čitanje karte me ubijalo. Stalno
sam stajal i provjeraval di sam i kaj radim.
Na
6.
sam videl kanađanku, spasila mi štogod vremena. Blizu sedme mi je došel
neki amer i to sam bil veri hepi kaj neko ide u mom smjeru. Zato sam
i obišel onaj odron prije KTice. Onda me prema osmoj prešel neki talijan
kojeg sam vidio iza sebe ponovo na prolaznoj. Do prolazne solidno,
bez grešaka ali sa puno gubljenja vremana na (čoravo) čitanje karte.
Tak sam ušel u ritam, malo ubrzal, razbil se na kamenju nakon 17. i
mrakača. Nikak se nisam uspijo pronaći na karti. A i kad jesam nisam
bil u stanju spojiti mozak i smjer kretanja nogu. Ode 5 min. Poslije
nisam našel ritam do kraja. Na 19.
sam se vratil provjeriti kotnu oznaku. Nisam puno zeznul dečke. Kak
sam preuzel tak sam i predal.
Nedelja i srednje su mi opet pokazali da ne znam bežati ako ne
ganjam rezultat. Ne ide mi bez obaveza. Pogotovo na ovakvom
terenu. Pročitati kaj
je kaj na karti jebilo veselje. Pogotovo dio 1, 2, 9, 10. Zaključil
sam da bum išel po kompasu pa kam dojdem. Ionak
sam bil čorav (ko Buraz). Prije šeste sam
izašel na put i nikak skužiti di sam i kaj radim. Sedma pimplanje,
osma malo previsoko, deveta okolo.
Na odlasku sa jedanajste sam vidio da stiže Rigoni (startal 12 min
iza mene) pa sam malo ubrzal. Onda je na 14. prošel kraj mene onak
fijuuu. Odlučil sam se šlepati do 16. Dobra fora. Umro sam do petnajste
a nisam ga više vidio kad sam ja štancal. Dalje pederica po putu. Dost
mi jebilo šume. Sve nekaj kilavo a niš konkretno. Bez borbe. Teren
prekrasan, težak i zanimljiv. U jednom sam trenutku (4-5) imal osjećaj
da sam
na Kastavu,
samo sa
dobrom
kartom.
Za ove
terene treba biti fizikalan.
Na kraju malo samohvale u stilu najboljeg prijatelja. Nakon
deset godina povukao sam se i predal dužnost vodećega u Alpe
Adrija. Ukupno
21 godinu rada u AA, 11 kao zamjena Franzu.
Bilo je vrijeme za nekog novog.
Roland će
sigurno donijeti drugačije ideje i pogled na našu malu O-zajednicu.
Temelje ima. Organizatori za 2015. (Štajerska) i 2016. (FVG, Trst)
rade punom parom a za 2017. ima nekoliko predprijava.
25/06/2014
Malo
kasnim. Nisam mogel najti karte. Subota i dan za bureke. Napravil sam 10 minuta
grešaka a da se nisam osjećal nekaj posebno pogođen tom činjenicom za
vrijeme trke. Di sam bio i kaj sam radio taj dan?! Oba
me dana priličito živcirala bijela karta a šuma pod metar podrasta.
Krenul sam solidno na prvu,
nemaš kaj, sam' po putu. Na drugu odmah dve minute. Jednostavno nisam
vidio čitati izohipse blizu kontrole.
Uz najbolju volju. Čak i kad sam shvatil da sam 'zgubljen stao sam
ali nisam ih mogao pročitati. Bilo mi prežuta smeđa i presitno. Na
treću me zbunila dupla uvala prije KTice. Onda burek od dionice. Od
3 do
4 kroz
nedođija
vegetaciju. Čemu ta dionica. Op, još dvije minute gore. Do pete nekak
a onda burek na šestu. U jednom sam trenutku prestal gledati kartu
i otišel napamet jer sam već prošel kraj treće. A kad tamo sve uvale
i vrtače iste. Jako pametno. Inače na 5. sam pokupil 5-7 ljudi, veterana
i juniora. Malo mira i napikavanje kroz guščobu na 9. i biser na cenera.
Svi smo fulali tu 10. Otišli prvo na M21A KTicu. Paralelka na 11. pa
ukrivo do 12. (tu sam se predal) i napamet 13. Nisam skužil zeleni
greben prije puta uoči KTice. I za kraj ukrivo do zadnje. Al me išlo.
Opći je dojam da sam pokušaval trčati brže nego kaj mi je išlo čitanje
karte. A i gomila brzanaca oko mene u drugoj polovici nije baš pomogla.
Zato je Špek otrčal dobru trku.
Nedelja je počela prilično bez sna. Na kraju smo u 9 vidli da Roko
nema temperaturu i odlučili doći na trku. Rezultiralo sa 2 minuta
kašnjenja na start. Još da sam išao do starta po karti a ne po trakicama
(400 m duže, dobre 2 minute)? Ili autom. No stigel sam na kraju. Na
prvu odmah sam
skužil da je brže okolo ali ... Druga mi je naletila jer sam gledal
u pravom smjeru. Dalje solidno sa uzrujavanjem na guščobu
na bijelom. I onda biser na cenera. Lino je tu najmanje ispušijo.
Špek najviše. Teško je tu opisati tko koga kad i zašto. Drugi dijo
puta do 11. i sad ne vidim pročitati. Prošel napamet. Bolje sam odbežal
nedelju ali
stalno to jebilo nekakvo pimplanje. Bez ritma i repa ali ipak nekaj
čvršće nego dan ranije. Ajde bar smo rundali poslije.
02/06/2014
Skupih
i drugu trku u sezoni. A izgleda da jebila najinteresantnija
vetrinarska u nazad par let. Bar po prolazima. Dužina staze od 2660 mi
je zvučala kao podcjenjivanje
vetrinara ali valjda Matija ima komplekse od klupskih vetrinarskih
kolega. Nikak' da konačno postane (naj)bolji. Ajmo nazad. Napravil
sam 2 km zagrijavanja nebi li se trgnul prije starta. Nije da je pomoglo.
Prve dve sporo sa
napikavanjem. Treća je donijela prvu domaću zadaću. Od dvije očite
varijante (zeleno) ja sam (nakon gruntanja) izabral treću i najlošiju
(ljubičasto, crno je gps). Često zadnje vrijeme odem ravno iako znam
da to i nije pametno. Ovu je dionicu Špek oderal majstorski. Dvije
kratke
pa
opet
domaća
zadaća.
Ljepo sam to zamislil ali sam u jednom trenutku uletil u zonu sumraka.
Niš' mi nije bilo jasno pa sam se počel penjati i završil iznad odrona.
Onda po kamenju dole k'o po jajcima a vrijeme ide i ide. Rutčojs ljevo
na asfalt sam vidijo tek kod skeniranja karte. I onda čuvena sedma.
Na putu do KTice sam zazujal na spuštanju na sedlo jer mi priroda i
karta nisu štimali ali tu se uključil algoritam za crno-bijele karte
pa sam nastavil. Kod same KTice sam malo zazujal na nosu i odmah počel
tražiti najveći kamen. Nisam puno zgubil. Osmica u redu i onda primjer
sa crno-bijele
karte ponikvi. U ono doba (dok još Ramzes nije dobil lokacijsku za
svoj stećak) bi nacrtali jednu rupu, odokativno u sredini prostora,
di bi ih bilo preko nekoliko. Ono, da označe da tu ima nekaj poluokruglo
u zemlji. Detaljima se nije zamaralo. U kružnici su bila 3 panja iste
visine (koje sam ja vidio) a nacrtan srednji. KTica jebila na najdaljem.
Kao što je govorio dr. Bora '87 u Ležimiru: Zastavica se lepo videla
iz smera dolaska na kontrolu. Na zadnje dvije je Špek ispustil
sigurnu
zmagu a
Lino je pozabil da treba bežati do kraja. Poklopilo se. Šteta jedino
kaj nam se i Buraz nije pridružil. Sigurno bu bolje videl na petnajs'hiljadarki
Lužca.
13/05/2014
Onaj
slatki osjećaj boli kad stanete pod tuš i pustite vodu. Sva vam je koža
izgrebana, slana od znoja a prolazak kroz koprive još vas žari.
Prvo vrijeme dok ne isperete sol i mravlju kiselinu vas podsjeća da
ste živi i da ste bili na trci (ili treningu). Subotu sam
preživio sa postavljanjem, startom i ostalim organizacijskim sitnicama.
Zahvaljujući
Šepi nisam imal nekih briga osim svojeg tehničkog dijela sa postavljanjem
i startom. Nadam se da je karta dobra. Iako sam nakon crtanja obišao
kartu pa KTice ipak sam tek pri postavljanju skužio par sitnica sa
panjevima. Zakrpu o impassable objects na karti bum izdal za par dana.
Nedelju sam uspio tvrdoglavo izgurati i konačno doći na Kalnik.
Fala Fabiani na čuvanju zvijeradi. A kad sam krenul pital
sam se kaj mi to treba. Na prvu sam mislio da kasnim bar 2-3 minic
za Burazom. I tako
dalje po redu pentranja pa spuštanja. Na
putu do 11. sam riknuo i ispraznio se. Znal sam da je bolje okolo po
putu ali sam si mislil kad već hodam budem hodal po prek.
Dvanajstu sam malo lutal po jarkima jer čitanje karte nis' mogel spojit
sa mozgom.
Ono, vidim da su tu neki jarki u pitanju ali koji i kakvi, nula bodova.
Zadnje dvije jedva sam uspio vidjeti di i kaj. Od toga zadnju sam našel
po nosu i drugim natjecateljima.
Karta nula bodova. Dala se tu složiti tehnički puno bolja staza. Reklo
bi se da je Iskričavi omašijo ceo
fudbal. Na šest i dvjesto i službenih 395 m uspona (do prve?) napravih
8,83 i 575 uspona dok je Burazu reklo 8,61 sa 650 uspona. Pitam se
jesu li Iskričavog u klubu masakrirali sa onih 5% uspona kojima inače
nas druge organizatore obično hebeju?
21/04/2014
Jedno
novo iskustvo je iza mene. Radil sam kartu u Jaski na čistoj tekniki.
Žganci nula bodova.
Pravo konobarenje.
Od frenda sam nabavil jedan stari nosač za ski-o karte. Na njega zašerafil
plastičnu tacu (pevec,
12.99 kn) i vozi miško. Na šiltericu mi je žena zašila Đep (sa stare
košulje) i vozi miško. Izvadil sam iz podruma stari ruksak, na njega
složil vodilice za usb kablić (win8 blutuut) i vozi miško. Dosta sa
miškom. Od hardvera sam koristil acerov tablet na
win8dozama, olovčicu,
blutuut miš i gps risiver.
Softver je naravski Ocad i to Jedanajstica
pro.
Za visinu standardni digitalni laserski klinometar (prozirni
šlauf sa vodom iliti vaservaga) i silvinim T54 za
(rijetke) smjerove. Zvuči ljepo ali ... Ejser nema oriđiđi olovku (surface 2
pro nema legalno niti podršku u hr) ali
sa
Jot Pro
i blutuut mišom se da fino raditi. Surface sa olovkom (probao na par
sati) je zakon ali o-karte su tek gušt a ne full real deal. Dakle počel
ja na Prvi april. Početak jebil faking zajebat. Trebalo mi je par sati
da
se složim.
Prvo, na suncu morate ekran staviti skoro na ful (ode baterija), pa
upotreba
olovke, miša, tablet se skroz drugačije drži od pločice, usjeveravanje
tableta, položaj gpsa, kompas fulaval za 5,5 °. U jednom trenutku sam
stao, oprao ekran i glavu, postavio gps sa antenom gore i onda krenuo.
Vjerojatno je to
i onih
početnih
par sati koji vam trebaju da proradite kad krenete sa terenom nakon
pauze. Oduševila me Jedanajstica. Ima gomilu sitnica koje poboljšavaju
rad. Posebno na terenu. Prije terena sam sa geoportala skinuo
(legalno, putem wms)
podlogu, prošetao se par sati po terenu i poslije nacrtao
maksimalno kaj sam mogao u ocadu. Na terenu se trebalo malo prilagoditi,
ipak, drugačijem načinu rada. Ona bitna razlika u odnosu na klasiku
je povećanje/zoomiranje karte. Možete dobiti točniju kartu ali i nakrcati
je gomilom detalja koji u konačnici postanu kontraproduktivni. Simboli
imaju svoju veličinu i zoomiranje karte može prevariti.
Poluotvoreni teren mi je dao lijepu podlogu za
sve osim smeđe boje. Idete po terenu i pretvarate u simbole ono što
vidite. Dok ne dodje šuma. Sa gpsom
sam bio zadovoljan. Na tom terenu je u velikoj većini pokazivao točnost
u metar (dok stojite ili hodate lagano, nema trčanja). U šumi je znao
zalutati ali to se može prepoznati i vrlo brzo uđe unutar 5 metara
(za 10ke
i 15ice
taman). Promjena u gustoći šume ili visine zgrada ih najčešće baci
iz ravnoteže. Problem su bile nepostojeće izohipse. Sreća pa teren
nije kompliciran reljefno a dugačka cesta posred i na kraju karte su
poslužile za referentne visine. U slučaju rada u šumi još dobro dođe
i laserski
daljinomjer (nisam koristio). Ukupno mi se čini korak naprijed zbog
brzine i preciznosti. Problem mi je bio baterija (rad 4-2-4 u satima
rad-punjenje-rad),
blutuut gps ne šljaka na novoj vindozi već šljaka samo kroz žicu te
kretanje kroz guščobe (grebanje, padanje tableta). To su ipak tehničke
sitnice koje se daju ispeglati. Najveći je problem, standardan, koliko
sam
dobar
(i
bilo
ko drugi)
u prikazu terena na naše o-karte. Kao što je govorio Đole: princip
je isti sve su ostalo nijanse.
31/03/2014
Long
tajm nou si. Strefila se nekakva kilava godina. S jedne strane stalno
neki cirkusi od boleština, izvanrednih vremenskih siluacija, posla, cajtnota.
Sa druge
niš pametnoga. Sezonu sam već prekrižil a ni registriral se još nisam. Subote
(a i petki također) su mi u proljetnom semestru radne a noge kilave, nepokrpane.
Svakaj
sam probal
za nogu da dođem u Našice ali niti kod Vukme me nebu. Srajne, reklo bi se.
Svemu
tome
ide i
jedna o-mjena. Sutra počnem z konobarenjem v Jaski. S kilavim postom kilavo
završavam.
06/01/2014
Malo zabave nakon treninga. Rizalaci. Prolazi. Kratka bez Matije.
31/12/2013
Many
of these trees were my friends. I knew them since I was just a little
boy. Trčal sam u nedelju, svoju najtrčaniju stazu, iz rekli bi
roditeljskog doma. Prvi put kak sam otišel u Vukomeričke. Od doma na
Lagvič pa Zdenac
(tu sam stal) i najčešće dalje do Grafičara. Lupila me lagana nostalgija
a i pokušavam održati jemput mjesečno bežanje na Medvednicu. Iznenadilo
me kak je (olujom) poharana šuma iznad Lagvića a prema Mačkovoj pećini
i Medvedgradu. Osjećal sam se k'o Treebeard. Znam da kasnim sa reakcijom
ali opet!
Već me 3 tjedna
zahebava jaki kašalj i pljučeca pate. Konačno sam odlučil nekaj poduzeti
i naravo upotrebil sam stari kinesko zagorski recept sa masti. Mislim
si ak pali kod klinaca (provjereno) valjda bu i kod mene. Uglavnom, prije
spavanja namažete prsa sa svinjskom masti i na to stavite toplu/vruću
gazu (ugrijanu peglom). Tak utopljeni pod debeli poplon. Pomaže i koja
šalica (vručeg) kuhanog vina usput. Nikako sebe posoliti ili posipati
crvenom
paprikom
i lukom,
to
ide na
kruh. A mogu i čvarki. Nusprodukt može biti izbjegavanje ukućana i velik
čopor pasa koji vas prati na svakom koraku. Javim rizalce. U pondelek,
šestoga, bu pri meni malo sa kartom. Tek toliko da počnemo O-2014.
>
PAZI TRKA
<
FER 2.0
Dujotlon
Sredni
Pokalci
>ZIMSKA
LIGA 2008<
gotova je
Savez
OO
Cup
World of O O-friškO
Plitvice
