Dolge prolge
Proljeće je najčešće idealno doba za dolge prolge. One prave di je klasika uru i pol a dolge su još bar uru gore. Ono, nakon zimskog treninga, još nema lišća, sunca i celizića a i nekak smo odmorniji. Svoje prve prave dolge sam jemal v Avstriji daleke osamdes9. Ijako sam veČ prije znal bežati štajerske dolge (oko 80' za junijore) ovo jebilo malo šokantno otkriće. Svi veČ znate da avstrijci navek jemaju start ujutro u cenera. Tak smo Gjuro, Ive, Evelyna i ja krenuli ranom zorom prema Dojč HladnomNešto. Svi tkoji znaju kak Ive vozi veČ su s'vatili da smo debelo kasnili na start. Uglavnom stigli u zadnji tren. Stavilo nas startati u majnus minute (njihovo državno) i vozi miško. U svoj toj žurbi nismo zeli opizde KTica i dužine staza. Isto tak tada ni jebilo interpleta i infromejšnsa ko danas. Čul si da jema trka tad i tad tam i tam, utrpaš se v avto il' vlak. I vozi miško, grlom v jagode. Uglavnom krenuli Gjuro i ja u najnfortifajv, zeli karte i smješak. Pa nije loše. Deri miško. Malo me mučilo uštancati prave KTice bez opizda al' ajde dobro. Danas mi staza zgleda čista pljuga. Nije tad. Bežim ja tak bežim. I nakon cenerice gledam kak do cilja ali nema cilja. Piše neki KW. Kaj koji k... KW. I omdak mi je sinulo Karten Weksl. Računam si to je negdi 9 pa još tri, možda 4. Mogu ja to. Kad ono fak. Pa još tolko. Tu me malkice ubilo. Rimembam se da me sunce pržilo dok sam se pentral po ljivad od izmjene na dvanajsticu. Na kraju sam i prohodal jedan dijo. Staza jebila ukupno 18,5 km. Prvo 8,9 pa 9,6 km sa ukupno, ravnih, 625 metri uspona. Moje vrijeme 137.15 dost jebilo za 5. mjesto. Zmagal je Martin Brantner sa 112.54, drugi jebil Michael Tobler sa 125' a trečeg i četvrtog se ne rimembam ali su me dobili minutu i pol minute. Oni stariji se morti sjetiju Brantnera iz Monta Bellune i Svjeckog Kupa '92. Tad je on stigel Jörgena 3 minute i Tveitea 6 i nije ih pustil do cilja. I zmagal. Kasnije to nije kapitaliziral. Senijori su jemali 24 i sitno stazu. Gjuro je isto načisto izumro.
