Prvenstvo Rvacke za Klas'čare
(ovaj put prvi i jedini put)
U BidžeJu vrjeme lipo. Gotovo non štop. Daklem nakon dost leta PHKL jebil onak kak treba. Nova karta, kontrole na pravim mjestima, staza za orjemtiranje. Cilj, start, parking. Jedino je falilo još bar stotinjak duša. Biće.
Rizalace ukupne si poglejte sami. Meni je zanimljivije recimo da su Ana i Tenčislava jemale s'e najbolše lapove 'sim jenega. Kaj su ostale stvarno tak loše? Imterestimg je: Ana 9,5 minicpokm, Tenčislava 12 minicpokm a Ninazihernadla 16,5 minicpokm. Potonje dvije su naša kakti fjučer. Spešli Tenčislava koja još ima i namjeru ić u serijirke na leto. Hmmm ... Kod muških vetrinara Lovrec uvjerljiv i sa bElitom mjerljiv. Ljepa gužva u A sa čak trojicom u pol minic i brzinom koja bi mogla dati solidne rizalace u bEliti. Ostatak svijeh kategorija jedva ponekad ponetko dotakne magičnu crtu od cenera minicpokm. No, najzanimljivija dječja trka jebila u osamnajstici. Pogledavši minicpokm i štarnu glistu rekoh Lukavi se pošelpal. A omdak bacih pogled na prolaze. Ne laže rog. Nakon početnih bureka, Lukavog Rešetara stiže Madjar. Kad je malo došel ksebidoma Lukavi je počel bežati. Pokušaval nekoliko puta i na kraju zbrisal vanandhalf minic Madjaronu. Karakter? Neznanje o konjkuremciji? Sreća? Ili je jednostavno počel delati? U svakom slučaju imterestimg. Ak jebilo kak se iz prolazih čitati da. Ve bEliti bi čovek rekel imamo Rvacku, setil se ljepe jesni dveiljade treće i četvrte gdaj su se Perek, bLinker in Špek ganjali u sitne minic. Ali to Vam je sam pričimba. VeBejac in jaz smo još na impulsmoj spid za razilku od njihovijeh worpova 6, 7, 8. bLinker moguče jema, kak se ono veli, studijsku jahru. Odmara se. Ijako opasno balansijera, sve tri trke mu je konjkuremcija jebila na tu i manje minic. Stvarno je bElita u k.... ehm, ovaj hm, kad sam ja sa 3 mjeseca (šesti do osmi) bežanja/treniranja bil drugi na klasiki. Još da vas ubijem cifrom od broja km, bi se plakali kulike ste ve dolgi i široki. Pripomogel je plasmanu prvi pasos.
Trka. Za klasiku sam imal skroz drukčiju taktiku neg za kratke staze. Kratke sam išel na zmagu. Cilj mi jebila kolajna, ali prvenstveno sam htel zmagati. Pa sam krenul ko mulac se ganjati. I jebil razočaran veliko razlikom od 4 minic. Kod klasike me bilo strah dužine. Bilo me frka da zdržim i ne krepam. Rekel sam si prije starta: "kreni čvrsto, sa 90%, a nakon pola probaj ubrzati". I osnovni cilj 75 punata. Još bežim na Ponikvama pa da se nebi osramotil i fulal bElitu 2006. Još sam si rekel čitati puno kartu i ne forsati brdo kak inače znam. Strah je dobar. Tjera vas na oprez. Pri zagrijavanju sam "probal" šumu. Probežal sam malo po bilogorskoj zemlji, lišću, kupinju.
Start. Na oglednoj kurtici rimembam (inače ne) iskrčeni dijo i odmah uočim di se nalazim.
Erste. Ravno prema putu koji vodi na KTicu. Prije puta odlučujem isprobati kartu (to se inače ne radi) i ne idem po putu na erste već ravno. Orjemtiram se po brdu iznad. Stigoh metar dva ispod nje. bLinker je tu več malo zamudil.
Cvaj. Rovne na breg, onkraj uvlice, greben in dole fataj put. Taj mi dijo nisu kauntersi nikak pasali. Gledal sam kompas a inače ga i ne nosim. Kaj su tu bLinker i VeBejac delali ko će ga znat.
Draj-fir. Po narisanim kauntersima sam htel ić dole ali nema ravnog imeđu jaraka i puta. Daklem iznad jarakih na KTice.
Six. Sretoh Peru po putu. Tu mi osjećaj za filing ni baš bil u skladu sa kurticom. Strajk one.
Ziben. Smjer vrha brda nikak pogodit. Dole malo kenjkavo.
Ejt-ten. Više manje rutina. Malo viška zelenjave i doza opreza pri novoj krčevini.
Ileven. Tu sam imal malu zbunjolu gdaj sam se popentral na sedlo podno KTice. Gledajuć prolaze VeBejac nas je poštemski naguzil na snagu ili varijamtu na tak kratko.
Tvelf. Tu me počela fatat kriza. Umor (navika na KS) i dekomcemtracija su došli. Pri izboru varijamte desni jaki put i napadna ili ljevi pa teknički po prek. Idem ja za jebače ljevo, videl san Čuma i Jocilija več preje kak iđeju na tu KTicu rekel si nou frks. I malo zaroštal. Strajk tu.
Trtin, fortin, fiftin. Nakon grješke teške sam išel lagano i po putu nekst fju ali sam bil malo van sebe. Pri dolasku na livadu totalna zbunjola. Trkeljam sam sebi u sebi. Strajk fri. Aut.
Zehcen. Savladavanje umora i pad komcemtracije sam rešil hodanjem ubrdice, putovima i čitanjem kurtice.
Sedamnajst-21. Sretoh Brankeca. Ko da je na izletu. Pri izboru 19. rekoh ravno za jebače (kajne put) ipak je ovo PH. Na dvajst jedan san pri ruševini vezal obe žmiramce. Jedni se odvezali (puko tejp) a drugi preventiva (ode 45 secundi).
Cvajuncavancih. Najduža. Odlučih okoloko. Urmoran sam. Desetka je pa i nema puno više prebežanog ak se iđe okoloko. A mogu odmorit glavu i sve vidit za fajnal dijo. pokušavan izvuč kaj više idje iz sebe. Dojdem pod KTicu ali kauntersi mi baš na štimaju pa san ful oprezam. Tu je debelo najbolši Šafran. Di je išel pitanje je sad. bLinker i VeBejac su tu ispušli ozbirom na njihove fizikalije.
Funfuncvancih. Sa 24 krećem za Kustijem (povuklo me) ali odlučim presjeći prek jarkih. Zajadno smo na grebenu prije KTice.
Predzadnja. Mučila me od prije. Iz kurtice se nije dalo pročitati di se da proć. Sa KTice 25 pogled na jedino belo jebil zelen i pun kupinja. Oba. Oba smo pali. Zajedno smo krenuli na logičnu desnu varijamtu kroz raster na žuti prolaz. I oba smo pali. bLinker je tu zgubil čak van end haf minic na VeBejca. Puno. Šafran tu bere svoj drugi najbolši laptajm. Nakon izlaska iz šume samo bol u nogama do cilja.
Bija san malo krepan pri prelsku žute lajne. Odmah u cilju me pital Pero jel sam mogel zmagati. Rekel sam da sam mogel iti cvaj minic bolše ali ne i zmagati. Nijesan se fajtisal za zmagu.
Malo statistike. Ozbirom na rizalce ostalijeh svaki prolaz van trojke je mistejka vi mejka. A ponekad je i drugi prolaz bil mistejka. E, pa tak je bLinker imal 15 najbolših, VeBejac 8, jaz pa 4 in Šafran 2 laptajma. Bilo je dupliranja. Najbolši prolazi nam nekaj veliju ali još su bolše greške. Pa tako iskakanje iz kolosijeka bilježi bLinker 5 komada od toga 3 predzanja prolaza, te po jedan 4 i 5. Vebejac nas tu dere sa 8 iskakanja ali samo jedan najlošiji prolaz a ostali srednja žalost (3*4p, 2*5p, 2*6p i 1*7p9). Moja krepanost je tri put sagriješila. Budno. Dva četvrta i jedan peti prolaz. Kad se sve zbere plus varijamte dečki imaju po 5-5ipol minic mistejka a ja 3-3ipol minic.
Gledajući njihove cestovne rizalce imaju me obojica 12-15 minic na trčanju na tu dužinu. Kaj su delali ostalo vreme u šumi sam oni znaju.
Na kraju, zadovoljan sam kak sam išel. Ne grize me moguća teoretska zmaga. Da li sam mogel jače vleči cjelu trku? Da li je cjelotjedni odmor zbog kičmatransa pomogel da se odmorim ili odmogel ko bi ga znal? I nije tulike bitno. Brine me nekaj čist druge. Bilogora, manje strmo neg Virovritica. Tehnički ista težina. Moja brzina jebila 8,36 minicpokm. To sam delal u M18 kategoriji. Koeficijent trke (dužina, visina, zelenjava) iznad 6. To je ne baš dobro. Dobro je ispod 5,5. Otprilike znam na kojem sam nivoju. Ak bum na proljeće ko u junijorskim danima to bu već bolše. Nego još jedna sitnica, prešel sam 15 km i ispenjal 680 uspona na stazi od 11,3 sa 730 uspona (po crti). Oko 30% više od zračne linije je v redu.
I to je to. Ciaos.
Tome
