TULAC MULAC
Iliti još jedna
pokazna vježba
Znal
sam da ne trebam bežati na Ponikvama ali nis baš jemal nekijeh možnosti.
Jedina za drugijeh sedamdestipet bodića. Nekak sam bil više
koncentriran na subotnje popodnepo neg na trku. Ono kaj me muči već
par leta je
da
trke na poznatim
kurticama
bežim
na pamet i na snagu. A moja pauver je sve, sam ne nekaj na kaj bi se
čovek mogel nasloniti. Najime kaj, v Bjelovaru nov teren i nova kurtica
i
čitam istu od A do Žmlj. Niš ne propuščam. Na Rupet'nama nimalo ne
lukam v kurticu već sam bežim kak stekli tovar. I tu se omdak javljaju
grješke, greškice, griješketine. Tulac mulac. I cjelcatu trku delal
je'no te skroz isto, kak mulac. Jedan od problemčića jebil i kaj sam
naravski razmišlal o zmagi. Znal sam da po bregima nemam kaj delati
i to mi je malo srezalo potemciju. Takva tupava razmišlanja su prepreka
koncemtraciji in motivejšn.
Prije starta sam si rekel:
po putu. Na Rupet'na treba sam po putu. Zajebi romantiku.
Put in put. Moš si mislit.
Firsta. Logika prilaza prvoj veli po putu i poglej usput za dalše. No krenuh
odma rovne. Ipak sam uspjel baciti luk za seknd i varijamtu tretje.
Seknd. Rimembam smjer i cvaj velikih uvalet'na, dižem pogled i tražim najpovoljniji
brzbežeći prolaz čez šumu do KTice. Usput odredim i varijamtu na tretju.
Tretja. Kulike je god okoloko i zgledi dugo bilo kakvo pentranje poprek, dok
imate čist prilaz Ktici odzdol, se ne isplati. Bar ne mojim fizikalijama. I tu
to begina.
Koncemtracija se laganini raspadala. Dojdem pod uvaljic znam da je to ta ali
odem
malo dalše in kaj vidim put i curik nazaj. Inače opis jebil vrh a ona male ta
trane.
Četrta. Deri mujo po potoku. Opet nesiguran pri prilazu KTici. Pentram se prije
vremena, gledam i nesigurno tražim. Dekoncemtracija. Tinkam o Peri diskusu i
njegovim pizdarijama jel bu odustal il nebu jel mu je teško bežati na Ponikvama.
Petak. Leve, rovne, desne. Ipak desne, više bežanja a manje pantrenja. Nakon
pentranja čez jarek fulal sam put kaj vodi na KTicu pa poprek i opet gledam di
je.
Šemsta. Lepe, školski. Tu sam već razmišljal o Odici. Videl sam nekaj Japetičanskih
dresova. I onda gledam di je Odica, jel tu negdi. Od KTice 5 (pet) ljudi ide
uzbreg na next. Ja naravski nastavljam u revijalnom tonu koda sam i dalje na
kauntersu.
Ziben. Krenuh uzbregicu, koji kopasinjo, para na ušima i deri rovne po crti (?).
Omdak sam skužil trakice za klince. Pomislih baš fino trakice za mene i klince
u ovoj vukojebini od puta (onog na kojem nis bil). Malo mi smjerovi nisu pasali
ali tu su nakakva križanja i rupet'ne/uvaljic. Skoro kak bi trebalo bit. Daun
on d krik. I omadak Krik. PM, bar fajv (5) minic mistejk. Vrti mi se kroz hed.
Fak. Kajne rizalc. Usput vidim i varijantu desno okolo po putu. Još jedan creek.
I
omdak
projdem
onkraj
vode.
Džogira
bLinker
onkraj
mene
sa smješkom na licu. Tinkam si moguće on zna nekaj kaj ja ne znam? Jel bacil
disk?
Kontam
cajte, stazu. Jema 63 i taman vreme za 68-69. Mislim si ja. Al nejde
mi
rut
čojs
v glavu. Usput me prošel Odica (tinkanje o njem).
Osmica. Pis of kejk. Dole, kaunters, gore, put po kauntersu, kaunters i malo
niže i eto me. Jesam ja to tak ali uz puno a di sam sad usput. Ijako
se to ne vidi po prolazima.
Najner. Umreh na uzbregici. Tinkal sam dal ić desne pa izbjeć dva kauntersa.
Jok, direkt na put. Bezveze.
Cener. Tu sam već imal v glavi (čavel ?) računanje Blinkerova cajta. Pa jel stignem,
kulike kasnim? Pa jel se stignem požuriti? Pa tek omdak dal desne il rovne. Odoh
ipak rovne s malom nesigurnošču nakon ispentravanja iz rupet'ne.
Ileven. Ideja jebila put do sedla pa dole na nju. Svakaj sam tu delal. Na grebenu
iznad nje ju tražim, lukam, pa odem desne na put da se točno prepoznam jer mislim
da sam tu ali pojima nema. Bežal sam bez ikavijeh kočmica i soli v glavi. Sva
mi je sol prešla van s znojom. Na kraju se spustim z grebena prema KTici i prvo
tražim na krivoj glavici. piglu tenkre.
Dvanajst. Mrzim uvijek tu varijantu prek tog brega. Svaki nam je put uvale. Niš,
pentraj se i vozi.
Trinajst. Opet su mi gluposti v glavi i opet mjerkam, računam kulike minic (bar
6,
mislim si) kasnim
za bLinkerom. I odem u ..., nekam.
Zadnja.
Jel desne il leve. Leve, dost mi je i pentranja i rupet'na i svega
i ladno mi za brubrege.
Sukus svega je da se nisam držal niš od svoje taktike koje sam se trebal
držati. Put i put. Skroz sam jebil dekoncemtriran i spet sam mislil
na druge a ne na svoju trku koju moram izbežati sa što manje tjeških
grjeških. Rezultat čega je dobrih 8 minic više nego je trebalo. Cenera
po km je jad i bijeda. Kaj je najgore Odica je pobral stotku, drugu,
sa 9ipol po km. Ni njemu vjerojatno nije baš jasno, kak je s tulike
ne treniranja zadnjih mjesec dana, uspjel zmagati. Na tome mu svaka
čast i kapa dolje. To nam je trenutno naša realnost. bElitna realnost.
Skoro
cenerpokm. Kod
bLinkera
možete vidjeti kak je on bežal dan kasnije na tremingu samokažnjavanja
(rekla bi Dunja). Nakon bitke lahko jebiti đeneral. A s druge sajd
ljepo na tom primjeru možete vidjeti kulike znači kad si jednom bežal
trku,
pa makar to jebilo na dobro poznatom terenu.
Nis bil do kraja na trki jer sam moral na pranje i uljepšavanje (koda
mi je pomoglo) ali na početku je orgazmizator ispravil svoju tješku
grješku
iz poziva i pomeknul start na kak se šika jedanajst ur. Na stazi sam
videl malog Čepa kak beži. Lagana uzbregica. Bacih pogled a kad tamo
20 minica viška (32 ukupno) na jednu KTicu. Inače jel moguče znate
tkoja nam je kategorija najbrojnija? Vetrinari 45. Startalo 14, svršilo
jedan manje. A vi si mislite. Rizalaci su brzi in se nalaziju pri njoFri.
I čestitke svim zmagovalcima te postoljašima.
