Vejiki kjub
iliti priča o prvom aprilu
Ovih
smo dana, više neg inače, bombardirani pričama o velikomu klubu. Kak
je klub veliki i veliki i veliki. Onak spontano se pojavilo pitanje
a
počem
je neki klub tak jako veliki. Jel to po broju članova? Jel to po broju
trka tkoje origazmizira? Jel to po rangu trki tkoje origazmizira? Jel
to po broju vrhunskih orijemtacijonista? Ili po tragu tkoji su ostavili
u orijemtaciji? Jel to po kartama tkoje su napravljene ili precrtane?
Jel to po broju medalja i sa tkoje strane? Jel to po nečemu trečomu?
Pitanja ko u priči. A odgovori?
A da počnemo ispočetka? Jednom davno, davno, davno u davnini iza sedam
gora i pet država bijo jedan tata. Im'o je dva sporta. Tata je imao kliker.
Skužijo je da u jednom sportu nema šanse pa je poslal svoja dva sina
i njihova dva frenda da učiju kak se karta drži
a kartonček iglicama prži. I tak nakon nekaj staža jedno proljeće puhnul
vjetar z Medvednice i nastal je lahor.
Ovaj pardonček, današnji orijemtacijonistički, Vihor.
Tak su bili 'mam veliki da se cjela jedna đeneracija jednog drugog (sada
već nepostojećeg) kluba preselila
k njima. Nažalost skužila ta đenerejšn da ima gore i od Čedine vojničke
strogogledanosti. I nestadoše, u roku keks, u zagrebačkoj magli.
Ne gubimo nit i vrnimo se u tudejs tajm. Tajm u tkojomu slušamo o velikomu klubu. Zbilja po čem je Vihor veliki klub? Definitivno po broju članova. Ima ih ko u priči. Reklo bi se tkolko i svih ostalih skup. Neki veliju da je to dobro a neki da baš i nije. Imati registriranih 70 članova je za nakloniti se. Ali kaj radiju svi ti člani kluba? Kak i kolko bežiju, kaj osvajaju? Kratki pogled na zadnje tri godine veli da pol ekipe nestane nakon prve (dve) trke, manje od pol skupi dost trka za puni plasman u kupu, osvojiju odprilike isti postotak medalja u odnosu postotak ukupne o populacije (oko 20%, plus minus koji postotak), s klincima su deficitarni imaju ih od 12 do 20% članstva, u odnosu na ostatak di su klinci oko 35%. Medalje u senijorima sanjaju a u senijorkama se i nekaj ubode s vremena na vreme. Reklo bi se niš posebno veliko. Na međunarodnom planu ih nije lahko najti. Osim na špacirungu u Veneciji. Opet niš velkoga. Ima li tu kakav vrhunski orijemtacionist? Bude ih po razno raznim rekreativnim repkama ko u priči. Ali ima li neki tkoji ode van na trku pa osvoji medalju u serijorima, netko tko je na wreu makar u dvesto (pa i kod cura), plasira se u finale Svjeckog prvenstva (bilo tkojeg). Nula bodova. Reklo bi se ispod prosjeka. Izvlači ih, trail, di Zdenac tkoji trči, vozi MbO, pentra planine, a nastupa v istoj kategoriji z ekipom u kolicima i ostalim teškoćama. Naravski da ih rastura. No to je već problem prdonja u IjOeFu. Reklo bi se debelo đonom iznad prosjeka. Ajmo na karte. Kad ste zadnji put bežali na netkoj orijemtacijskoj karti tkoju je napravil Lahor? Ono, nacrtali sami, platili nekog drugog. A, ne ne. Znam vas. Ne karte tkoje je platila vojska za svoje potrebe a koristi ih (i ponekad prodaje drugima) Lahor. Razmišljate, razmišljate, razmišljate i nejide. Sjetili ste se, doduše, da su (pre)crtali dva plana grada, i to je to. Nekak ispod prosjeka za veliki klub tkoji organizira i tečajeve za crtanje karata. A kad ste zadnji put bežali na državnom prvenstvu tkoje je origazmiziral jedan tak veliki klub? Rošt, rošt, sprint na Bundeku, rošt, rošt ... Štafetno, nula bodova, klasika također, kratke još gore. U ovom desetljeću sam jedan sprint (i to sa kašnjenjem). Nekak jadno. A kaj sa međunarodnim trkama? Ono, bar 10 stranaca? Nije lahko. Je, kad nema. Čak niti na wre trkama po gradu. Reklo bi se i nije nekaj za veliki klub. I tak, dalo bi se nabrajati velikih i velikih stvari velikoga kluba. Pogotovo kad zemete u ozbira da jemaju čov'eka platitoga da se bavi orijemtacijom. Morti se buju neki osjetili ugroženi zato kaj medalja ima dve strane a malo bolje stojiju u svojim rekreacijskim granama orijemtacije. Najte se sekirisati, ijonak danas najjebitnije dobro izreklamirati proizvod. Ko te pita za kvalitetu.
To vam je kak smo Špek i ja u devedestima sretali ekipu iz drugih sportova na Sveticama. Pitaju oni nas tkojim se sportom bavimo. Mi ljepo velimo orijemtacijom. A onda oni nas prosvijetle: znamo mi vašoga najboljoga orijemtacionista, Lovreca, on vam je znate, prvak Rvacke.
A morti je i prvi april.
P.S. U 2007. je registrirano 45 članova u Kupovima Rvacke. Na klasičnom je 25 njih skupilo bar trećinu trka (3 od 7) i osvojili su 13 medalja od mogućih 57. U sprint kup je dovoljan broj trka za plasman skupilo 13 članova i osvojili su 3 medalje (od 24 moguće). U sprintu sam gledal plasman jer su ijonak jebile 2 trke dnevno.
2ijlade i osma jebila im bolja. 63 registrirana, 30 je skupilo više od 3 trke (Kup 9) i osvojili su 11 od 51 medalje. U sprintu 18 jemalo plasmana i osvojili su 5 medalja (od 24 moguće).
Prošla 2009. sa 66 registriranih, 32 je skupilo više od 3 trke (Kup 10) i osvojili su 14 od 63 medalje. U sprintu 16 jemalo plasmana i osvojili su 7 medalja (od 24 moguće).
